PREDSEDNIK ŽIRIJA - ANNA WEXLER

Ana je po opredeljenju slobodni umetnik, pisac i snimatelj dokumentarnih filmova sa trenutnim prebivalištem u Tel Avivivu. Po zanimanju je naučnik i bavi ispitivanjem ljudskih mozgova, piše naučne radove, a istovremeno je zaljubljenik u putovanja i festivale širom sveta na kojima aktivno učestvuje izvodeći performanse sa vatrom. Od 2009. godine,  kada je prvi put posetila festival,  postala je stalni član i predsednik žirija. Ana izdvaja “MUDRIJADU” kao najdražu.

Kako si prvi put čula za festival? 

Na festival sam naišla kao i na sve ostale bitne stvari u životu: guglajući neobična i čudna dešavanja u kasnim satima. Nekako sam naišla na Ljubomirovu elektronsku knjigu recepata i u uvodnom video-snimku on je spominjao festival. U istom trenutku sam znala da moram tamo otići. Kontaktirala sam Ljubomira kako bih prisustvovala festivalu i ponudila da izvedem performans sa vatrom. Nekoliko nedelja kasnije, našla sam se u interesantnom autobusu, koji je išao pravo u centralnu Srbiju.

Da li je festival isključivo za muškarce, gde žene tu pronalaze sebe? 

To je festival za oba pola. Mada, da budemo iskreni, najveći broj kuvara su muškarci. Više je žena u publici, ali, sve u svemu, ovo je ipak događaj kojim dominiraju muškarci, s obzirom na temu.

Tri godine za redom si predsedavala žirijem, kako je došlo do toga da postaneš predsednik? 

Kada sam prvi put došla na WTCC 2009, bila sam prijatno iznenađena. Ispostavilo se da sam ja putovala najviše kako bih došla da jedem bele bubrege. Doputovala sam iz Tel Aviviva, a ostali su uglavnom bili ljudi iz Srbije i Balkana. To može biti jedan od razloga Ljubomirove odluke.

I šta tako prestižna funkcija podrazumeva? 

Isprobavanje svih specijaliteta od belih bubrega u tajnoj sobi zajedno sa ostatkom žirija. Nažalost, nemam pravo veta. Igrom slučaja sam postala i “'zaštitno lice” festivala: vodim ceremoniju otvaranja, govorim na konferenciji za medije, dajem intervjue i dodeljujem nagrade na ceremoniji završnice.

Šta te to vučeda se iz godine u godinu vraćaš na festival? 

Za ta dva dana, osećam se kao rok zvezda! Često sam u novinama, radio i TV emisijama. Radila sam izuzetno smešne i besmislene stvari.  Jedna od njih je dodeljivanje sertifikata Baraku Obami na konferenciji za štampu 2010.
Neopisiv je osećaj prilikom dodele trofej novom svetskom šampionu. Atmosfera je fantastična.  Inače, trofej je drvena skulptura čoveka sa pozamašnim erektivnim penisom.

Kakva je publika? 

Ja volim da se družim sa ludim narodima i Srbi su definitivno takvi. Sa njima nema zezanja, nekih umiljavanja i slično - oni su otvoreni, iskreni i oni će ti reći sve šta im je na umu. Takođe su veoma zabavni. Definitivno postoji jezička barijera, ali alkohol, specijalno ta Srpska rakija, ima magičan način da tu barijeru razbije. Ljudi se ekstremno gostoljubivi i svako na festivalu je postao kao deo moje familije, moje srpske familije belih bubrega.

Kakva je ukupna atmosfera? 

Volim da pomislim da je to neka vrsta američkog stila kuvarskog festivala, samo prenešeno u istočnu Evropu, što odmah znači više alkohola, više zabave i potpune ludnice. Putovala sam na neke od najboljih žurki na svetu:  Burning Man, raves in Goa, Full Moon žurke na Tajlandu,.. Mudrijada ih nadmašuje sve. Veoma je autentično.

Jedno dublje pitanje sada. Šta “beli bubrezi” znače tebi? 

Na prvom mestu, ja sam srećna što ih nemam. Ne mogu da zamislim da hodam unaokolo  sa dve viseće super senzitivne kesice koje odskaču od ostatka tela, ali sam zato srećna da ih metaforički mogu imati. Kao pisac, veoma sam zahvalna što je reč 'balls' obogatila engleski jezik. Zašto smarati nekoga epitetima kao što su hrabar, plemenit ili avanturista, kada se prosto može reći da je imao muda?

Ana nam otkriva  kako izgleda njen zadatak na festival: 

Postoji nekoliko različitih nagrada:

Glavne nagrade jesu za ukus, ali takođe postoje nagrade za stvari kao što su opšti utisak, prezentovanje i slično. Tokom takmičenja 2009., zbog jezičke barijere koja postoji, igrom reči, slučajno, sam izumela novu nagradu: za najbolji izgled jela pored ukusa.

Kada se ocenjuju jela, odmah na prvi zalogaj izdvaja se nekolicina specijaliteta u smislu - vau, ovo je fantastično! Uvek postoje i neka za koja poželiš da ih što pre progutaš. Nakon isprobavanja svih specijaliteta, vraćam se onim koje sam izdvojila kao najbolje. Tek u tom trenutku krećem studiozno da analiziram stvari. Razmišljam o stilu, kreativnosti, izgledu i ukusu. Specijaliteti koji su pobedili na prethodna dva šampionata su neverovatni: to je kao vrsta paprikaša sa testisima, povrćem, kikirikijem, maslinama i sa mnogo začina. Prvo ide inicijalni ukus, praćen sa drugim ukusom kada začini počnu da deluju, i na kraju, kada progutaš, dolazi treći ukus koji ostaje i koji daje izvanredan osećaj. Ne znam kako to rade! Kada isprobavamo specijalitete, ne znamo o čemu se radi jer ne dobijamo nikakve informacije od strane takmičara. Tako da ja, zapravo, nikada ne znam koja vrsta testisa je upotrebljena.

Bodovanje je gotovo drugačije svake godine i to je obično uvek vrlo haotično. Generealno govoreći, svi članovi žirija daju nezavisne ocene za svaki specijalitet, na skali od 1 do 10. Specijalitet sa najvećim ocenama odlučuje novog šampiona. Ukoliko je rezultat izjednačen, a dešavalo se, ponovo isprobavamo specijalitet i dajemo nove ocene.

(intervju Maxim Australia,  March issue, Daniel Steiner).

ČLANOVI ŽIRIJA  

Velimir Veca Dejanović, profesor na FDU, autor poznate emisije “KUVATI SRCEM“

                               

                                                                                                                                                                                 Emisija „KUVATI SRCEM” sa Erovićem i belim bubrezima

 

Ljilja Cvekić 

Dugogodišnja novinarka Politike i Rojtersa, nekadašnja potparolka UNICEF-a, a sada medija direktorka u agenciji P.R.A. Ljiljana Cvekić.

Ljilja je dugogodišnji pratilac našeg festivala i sa ponosom naš stalni član žirija.